Zagađenje vazduha u Srbiji je tokom zime među najvećim u svetu. Deluje da se taj problem uopšte ne rešava, već je svake godine sve veći. Individualna ložišta su uglavnom oslonjena na drva ili ugalj.

Ugalj je generalno problem zameniti u mnogim evropskim državama (Nemačka, Poljska) pre svega zbog toga što su radna mesta koja su u vezi sa rudarenjem i proizvodnjom uglja su uvek stabilna i solidno plaćena i mesta koja podrazumevaju sindikalno organizovanu radnu snagu.

Koji su još uzroci zagađenja u Srbiji? Neki od njih su možda iznenađujući, poput poljoprivrede.

Kada je prvi put pomenuto da kompanija Rio Tinto stiže u Srbiju, činilo se da su građani spremni da urade sve kako se ruda ne bi kopala. Ovo je tema oko koje se stvara društvena polarizacija – postala je političko pitanje jer bi posledice eskploatisanja, ukoliko se ne izvede na odgovarajući način, mogle biti katastrofalne.

U okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji 2021. godine otvoreno je poglavlje 27 koje se tiče životne sredine, najskuplji deo koji treba ispuniti. Koliko smo napredovali od tada?